Радионица о типовима насиља

По Конвенцији о правима детета свако дете има право на образовање, а сврха
образовања је да дете развије своју личност, таленте, менталне и физичке способности у највећој
могућој мери. Школа треба да омогући сваком детету припрему за вођење одговорног и
мирног живота, у слободном друштву. Поред овога, у Конвенцији се наводи да нико, ни на који
начин, не сме да повреди дете, а да одрасли треба да створе услове да деца буду заштићена од
свих облика злостављања и занемаривања. И поред тога, у Србији су сви облици насиља над децом и међу децом у порасту.

 

Тим за сузбијање и превенцију насиља нашој школи одржао је радионицу о типовима насиља.

Постоји више различих класификација насиља.
• Физичко насиље је када неко повређује тело друге особе. То може бити: ударање,
шутирање, гурање, дављење, чупање, затварање и закључавање, отимање и
уништавање ствари, напад оружјем, тровање, паљење, посипање врућомводом,
ускраћивањехране, сна и сл.
• Вербално насиље је када неко користи речи да би повредио нечија осећања. То може бити:
вређање (када неко некоме каже да је глуп, ружан, назива га ружним именима),
исмевање (када се неко некоме руга због висине, тежине, порекла, оцена…),
омаловажавање (када неко некоме каже да не вреди, да га нико не воли…), када се
неко окривљује за нешто што није урадио/ла, или му се прети.
• Емоционално/психолошко насиљеодноси се на оно понашање које доводи до
тренутног или трајног угрожавања психичкоги емоционалног здравља и достојанства
детета/ученика. Односи се и на ситуације у којима се пропушта обезбеђивањеприкладне
и подржавајућесредине за здрав емоционални и социјални развој у складу са
потенцијалима детета/ученика. Емоционално насиље и злостављање обухвата поступке
којима се врши омаловажавање, етикетирање, игнорисање, вређање, уцењивање,
називање погрдним именима, оговарање, подсмевање, исмејавање,
неприхватање, изнуђивање, манипулисање, претња, застрашивање, ограничавање
кретања деце/ученика, као и други облици непријатељског понашања.
• Социјално насиље (искључивањеиз групе и дискриминација) се дешава када се неко
искључује из групних активности, оговара, када се причају лажи о некој особи, или
наговарају другида се с том особом не друже. Односи се на следећеоблике
понашања: одвајање детета/ученикаод других на основу различитости, довођењеу
позицију неравноправности и неједнакости, изолацију, недружење, игнорисање и
неприхватање по било ком основу.
• Сексуално насиље и злоупотребадеце/ученикаподразумева њихово укључивањеу
сексуалну активност коју она не схватају у потпуности, за коју нису развојно дорасла
(не прихватају је, нису у стању да се са њом сагласе) и која има за циљ да пружи уживање
или задовољи потребе друге особе. Сексуалним насиљем сматра се :
– сексуално узнемиравање – ласцивно коментарисање, етикетирање, ширење прича,
додиривање, упућивањепорука, фотографисање, телефонски позиви и сл.;
– навођење или приморавање детета/ученика на учешће у сексуалним активностима,
било да се ради о контактним (сексуални однос, сексуално додиривање и сл.) или
неконтактним активностима (излагање погледу, егзибиционизам и сл.);
– коришћењедеце/ученика за проституцију, порнографију и друге облике сексуалне
експлоатације.
• Насиље путем нових технологија / подразумева сваку комуникацијску активност
цyбер технологијом (смс, ммс, фото или видео цлипс, телефон, мобилни телефон, е-маил,
цхат, скyпе, wеб, блог) која се може сматрати штетном за појединца, а починитељ(и) и
жртва(е) су малолетници. Цyбербуллyинг има много облика, као нпр. слање или објављање
штетних материјала о некој особи преко интернета или мобилног телефона, слање претећих
или насилних порука, слање увреда путем смс-а или е-маила. Насиље преко интернета
односи се и на «отимање» нпр. блогова жртвама те допуњавање увредама и/или
сексуалним садржајима. За децу и младе, који доста слободног времена проводе на
Интернету и којима мишљење вршњака много значи, овакав начин насиља може изазвати
велики стрес.
• Злоупотреба деце/ученикапредставља све што појединци и институције чине или не чине, а
што директно утиче или индиректно шкоди деци/ученицима или им смањује могућност за
безбедан и здрав развој и доводи их у немоћан, неравноправан и зависан положај у
односу на појединце и установу.
• Занемаривање и немарно поступањепредстављају случајевепропуштања установе
или појединца да обезбеде услове за правилан развој детета/ученикау свим областима,
што, у противном, може нарушити његово здравље, физички, ментални, духовни, морални и
друштвени развој.
Занемаривање представља и пропуст родитеља, усвојиоца или стараоца, односно друге
особе која је преузела одговорност или обавезу да негује дете/ученика, да обезбеди
услове за развој по питању: здравља, образовања, емоционалног развоја, исхране,
смештаја и безбедних животних услова у оквиру разумно расположивих средстава
породице или пружаоца неге, што изазива, или може, са великом вероватноћом, нарушити
здравље детета или физички, ментални, духовни, морални и његов социјални развој. Ово
обухвата и пропусте у обављању правилног надзора и заштите детета од повређивања
у оноликој мери у којој је то изводљиво.
• Експлоатацијадеце/ученикаодноси се на њихов рад у корист других особа и/или
установе. Она обухвата и киднаповање и продају деце у сврху радне или сексуалне
експлоатације. Ове активности имају за последицу нарушавање физичкогили менталног
здравља, образовања, као и моралног, социјалног и емоционалног развоја
детета/ученика.

Leave a Reply